Trajni proces

E ovako: završeno još jedno tromesečje, uspeh primetno gori nego na polugodištu, ali to više brine nas profesore nego decu i roditelje. Nas, valjda, zbog ono malo savesti što je negde ostalo ili straha za sopstvenu budućnost. A klinci i roditelji nas i tako odlično poznaju, kao i što znaju da će se onaj lom kečeva preko noći pretvoriti u dvojke, nesmo ni mi ludi da sečemo granu na kojoj sedimo i naravno da kalkulišemo sa brojem đaka i brojem odelenja. I već sad znamo ko će imati normu dogodine. Ali neka forma mora da se ispoštuje, pa na tim sednicama kao raspravljamo i o kvalitetu nastave i međusobnoj saradnji i korelaciji gradiva. Prevedeno, prozivamo jedni druge, svađamo se i trućamo, sedimo po 3 sata bez kafe i cigarete i ništa ne zaključujemo. Jer je obrazovanje trajni proces.
I sutra kao da ništa nije bilo. Idemo iz početka.