Kako čovek, uopšte, donosi neku ozbiljnu odluku? Mislim, kako da presečem, a da se posle ne kajem? Ja se, bre, danima dvoumim i koje cipele da kupim, sve mi se čini one druge su lepše! Pa se posle kajem i žderem, mnogo i dugo i za neke sitnice... Koliko ću se kajati za nešto ozbiljnije? A vidim, ljudi to ’ladno preseku, imaju spremne stavove o svemu i kao da znaju šta će se i posle deset godina dešavati. Sve nešto mislim da imaju uvid u budućnost. Možda neki horoskop, kristalnu kuglu, baba Milevu u komšiluku... Moram jednom da ih pitam, kako su tako sigurni da znaju šta hoće.
Ja, bre, stalno nešto skeptična, ne verujem ni samoj sebi, a baš da me zamajavaju prorocima – e, bato, mogu ja i sama da se lažem. Mislim, ne tražim sreću među zvezdama, više sam, onako, prizeman tip. Mada su pokušali i na to da me navuku.
Pre par godina konkurišem u jednoj uglednoj firmi, posao snova. Ispunjavam sva tri uslova: vozački odavno položen i overen sa par prekršajnih prijava, engleski natucam, al’ ni oni nisu poliglote i mlađa od 45 godina. Pošaljem CV (nekad se to zvalo biografija), nakitila i što jeste i što bi moglo jednom da bude i pozovu me na neki test. E sad, nisam sigurna da li su mi merili inteligenciju ili je bila provera ličnosti, pitanja nekako zbrkana - da zavaraju običnog kandidata. Posle par dana javljaju da dođem na još jedan razgovor. Tu sam se malo i uplašila, mislim, ako bolujem od nečeg što se otkriva takvim testovima – stvarno ne valja. Ali, odem.
Lepo me primili, čestitali na zaposlenju, ali ih interesuje koji mi je znak, podznak i ascedent! Mislim, kod ovog ascedenta mi došlo da kažem: „I ja tebi, znaš“, ali treba mi posao, a i taj engleski mi malo...hm. Možda me opet testiraju? Dobro, znak sam znala, al' ovo drugo!
Pitam ih šta će im moj sat rođenja, a sve mislim da se nije javila neka pet minuta mlađa, pa da mi otme i ovo parče hleba. Kažu, moraju da mi urade horoskop, da bi znali s kim da me smeste u kancelariju. Zbog međuljudskih odnosa, eto znaju koliko je to važno za imidž firme! A da, pozvaće me na posao kad njihov stručni tim dobije rezultate i izvrši analizu istih.
Nedelju dana sam umirala od straha: šta ako otkriju i ono što sam namerno zaboravila, možda me čeka neka nesreća, šta ako sam neki skot, pa ne mogu ni sa kim da me upare... Nisam ni jela ni spavala, al’ sam bar liniju doterala u rekordnom roku. Konačno mi jave da su mi našli odgovarajuću piziciju, a mogu i sudbinu da mi otkriju.
E sad, nisam baš sve najbolje zapamtila, a oni nikakve pismene garancije nisu ponudili, ali dobro se sećam da me je čekao neki prelazak preko vode, usponi i padovi, posebno u karijeri, neobično uzbudljivi obrti u društvenom životu i nasilna smrt u poznim godinama. Niko mi nije pominjao ni bogatstvo, ni nasledstvo, zadržali me na jednom braku i dvoje dece, ali su zaključili da sam baš zanimljiva ličnost i da takav horoskop nisu skoro čitali.
Malo mi bilo lakše posle te priče: mnoge učinjene gluposti su dobile sasvim novi smisao, a i mogla sam da se vadim na loš položaj Jupitera dok retrogradno transcedentira preko Marsa. Samo nisu hteli da mi objasne šta znači ona voda. Da li će to biti neke suze, preko kojih ću preći ili voda kao sredstvo za pranje prljavih ruku? Možda onako, samo figurativno – voda, kao pojam dubine i mraka? Svetla nije sigurno, rekli bi to nekim drugim rečima, a i ona nasilna smrt me nešto plaši.
S nelagodom priznajem da su prilično pogodili, posebno ono o uzbudljivim obrtima. E sad, što ja nekad poželim malo dosade – valjda je krivo ono retrogradno. Samo sam ja pola toga zaboravila, iz te firme otišla direktno, a ni onaj stručni tim nisam više srela. Možda bi mogli, honorarno, da mi opet zavire u zvezde. Treba par odluka hitno da donesem, pa nešto mislim... Šta li su mislili onim nasilna?
Нема коментара:
Постави коментар