Posao, dok ne iskrsne nešto bolje

Jedna od najgorih odluka koje možeš doneti je da prihvatiš posao koji je daleko ispod tvojih ambicija i mogućnosti. Dobri đaci obično upisuju elitne škole i završavaju najteže fakultete. Ljudski se namuče nošeni ubeđenjem da su odabrali pravo zanimanje, sa blagim prezirom gledaju sve one ispod sebe koji i ne znaju šta je integral ili najnoviji softver za poslednju generaciju računara. Maštaju kako će se jednog dana vratiti kući sa diplomom u džepu i zaposliti u nekoj lokalnoj firmi. Ako nisu na vreme rešili da ostanu u gradu u kom su studirali, nisu ni trebali da upisuju fakultet.
Kad se vratiš u svoju malu sredinu sudariš se sa nekim novim lokalnim moćnicima, koji te se možda i sećaju, ali te sigurno neće zaposliti bez dobre veze. U najboljem slučaju naćićeš sasvim neodgovarajući posao u firmi svog školskog druga koji je stalno bežao sa časova i poznat je po tome što je jedva završio neki zanat, ali eto snašao se. Ako pristaneš na ovakav aranžman budi siguran da ti sem male plate sleduje i redovno potcenjivanje i podsećanje na neki nesrećni trenutak kad si „ti bio neko, a on niko, a pogledaj se sad“. Tražiće od tebe da pokažeš svoje znanje praveći mu četvrtasti krug, pa ti si se školovao! Tvoje stručno mišljenje će obavezno padati u vodu pred „stručnim mišljenjem“ njegovog teče koji je još šezdeset i neke bio poslovođa. Naravno, tvoj gazda vozi najnoviji model mercedesa, živi u raskošnoj vili sa bazenom i poslugom, oženio je tvoju bivšu simpatiju i bezobrazno se nabacuje tvojoj devojci. I ne propušta da ti naglasi kako si glup što si studirao.
Koliko ćeš izdržati da ga ne oteraš tamo gde treba i vratiš se roditeljima očajan i bez trunke samopoštovanja.? Posle silnih potezanja porodičnih veza, saveta svih dokonih ujni i kumova, maminih suza i podmuklih rečenica tipa: „Ima li posla? Šteta, a završio tako težak fakultet! Eto, hvala Bogu, moje dete nije htelo ni da čuje za školu, pa vidi ga- svoj gazda“, rešavaš da uzmeš stvar u svoje ruke. Učlanjuješ se u neku od stranaka na vlasti, iako dobro znaš da su izbori koliko dogodine, aktivno i besplatno učestvuješ u svim akcijama mnogobrojnih nevladinih organizacija i stvarno koristiš teško stečeno znanje, ali te za to niko ne plaća. Klincima iz komšiluka objašnjavaš matematiku i fiziku i od njih i čuješ da se u nekoj selendri, do koje još nije prokopan put, traži nastavnik. Opet pokrećeš rodbinsko-kumovsku mašineriju ne bi li našao vezu sa direktorom te škole.
Dobra sreća te prati i dobijaš posao na određeno vreme, do povratka koleginice sa bolovanja. Ti, tako željan posla i dokazivanja, daješ sve od sebe da tu musavu dečurliju naučiš nečemu u nemogućim uslovima. Pun si entuzijazma, dotle da sopstveni kompjuter donosiš na časove, ali ti si samo nestručna zamena odsutne koleginice i budi siguran da će ti to na svakom odmoru ponavljati. Nemoj ni da pomisliš da izneseš neki stav suprotan najvećem namćoru u zbornici, odmah će otrčati kod direktora sa strašnom pričom da joj je skočio pritisak od tolikog nepoštovanja ustanove kojoj je posvetila svoj život. Dok se u čudu pravdaš i objašnjavaš da nisi bio zlonameran, polako shvataš da si celog života bio sa druge strane školske klupe i da su tvoje iluzije o školi kao vaspitno-obrazovnoj ustanovi upravo otišle u paramparčad. Iz nekog razloga na ovom mestu dobiješ želju da postaneš „stručan“ i rasturiš ovu učmalu zbornicu, čije zidove odavno umesto slika pokriva zloba i podmuklost o kakvoj nisi ni sanjao. Ako istog momenta ne pobegneš iz te tamnice svake nauke i umetnosti, stvarno si propao. Uvalićeš se u polaganje nekih pedagoških ispita i stvarno dobiti stalan poasao. Slede ti godine sakrivanja znanja koje poseduješ, svake sposobnosti i entuzijazma, koji se kao za inat javlja, i ti polako od blistavog inženjera postaješ namćorasti nastavnik matematike ili fizike, omiljena meta svih učenika i dežurni oponent ostatku kolektiva. Neprospavane noći zbog kajanja: što ne završih neki učiteljski fakultet? Polako utapaš svoje ambicije u onom piću na brzinu i krišom za vreme odmora u direktorovoj kancelariji i tešiš se da ćeš se jednom vratiti svojoj struci, a dobro znaš da te vreme melje i ono što si imao polako nestaje. Nemaš više ni znanja ni snage da se upustiš u novi izbor. Na nekoj dvodnevnoj ekskurziji otvaraš dušu novoj koleginici i pijano balaviš o blistavoj karijeri koja ti se smešila, ali eto morao si da se vratiš u svoje mesto zbog roditelja. Dok te ona zadivljeno i sa razumevanjem sluša ti i ne slutiš da te procenjuje kao kandidata za brak.
Ako si žensko, cela ova situacija postaje malo komplikovanija. Tu se javlja i problem tvog izgleda. Osrednja privlačnost ili neki fizički nedostatak ti mogu biti od koristi. Ljudi zaziru od lepote, posebno ako je podržana i intelektom. Lepoj ženi će obavezno prišiti epitet lake glupačice, koja je na to mesto došla krevetskim putem i možeš na glavu da se nasadiš, uvek će se naći neko ko te gleda na onaj bezobrazno-ispitujući način. Tvoj muž ili dečko će biti tema istraživanja i bockanja, a ti pod kritičkim okom svih ostalih žena u kolektivu i potencijalna meta onih nazovi kolega koji još drže do svoje švalerske reputacije. Možeš da se braniš i odbijaš ih, budeš gruba i drska, ostaju u uverenju da je samo pitanje trenutka kad ćeš popustiti. I onda stvarno popustiš, ali svojim potrebama da se doteraš. Prvo zapustiš svoj izgled, jer ti je već naporno da slušaš ista pitanja otkud ti pare da se tako sređuješ, uz sugestije da sigurno imaš nekog ko to finansira, onda dobiješ one bore od gađenja i polako se transformišeš u one starije zavidne koleginice koje su te najviše kritikovale. S tugom se sećaš onog zanosa sa kojim si ušla u školu i ubeđenja da ćeš biti omiljena nastavnica koja i svojim izgledom pokazuje đacima šta je kultura i prefinjenost ukusa. Pravdaš se da je taj komplet star i dobijen od sestre, i stalno strepiš da ti se rođenoj deci ne obije o glavu što si onako blistavo zakoračila u ovu školu. Naravno, ako nisi bila slobodna i naletela na onog kolegu inženjera matematike. Onda ti je malo lakše, jer imaš saveznika u borbi za to malo mesta u zbornici.
Ovaj privremeni posao školi je najčešća varijanta, ali isto se dešava u bilo kojoj ustanovi. Visokoobrazovani, sposobni i pametni ljudi rade neke bezvezne poslove za koje je dovoljno znati da čitaš i pišeš. Obavezno su im rukovodioci neki politički podobni, namršteni i beskompromisni tipovi, kojima diplomirani filolozi pišu govore, inženjeri ih voze, a profesori stranog jezika čuvaju decu.
Možeš i da se uklopiš, da naiđeš na toplu dobrodošlicu i naivno poveruješ da si konačno na pravom mestu. Sklopićeš na brzinu prijateljstvo sa kolegama koji ti tako prijatno izlaze u susret i u tom zanosu ćeš im se izjadati i otvoriti dušu. Kakva greška!