Prijateljstvo s kolegama, dok ne stekneš pravo

Duboko verujem da je prijateljstvo odavno izgubilo onaj smisao koji je imalo pre ovog vremena tranzicije. I sigurno je jedan od najlažljivijih odnosa koji su ljudi smislili. Šta danas podrazumeva prijateljstvo? Druženje u nekoj od aktuelnih kafana? Kućne posete i razgovor uz piće? Zajednička letovanja ili pomaganje?
U nekom drugom vremenu ovaj pojam je podrazumevao onu vrstu bliskosti u dobru i zlu koja je davala osećaj zajedništva i zaštite. Za prijatelja se činilo više nego za brata, garantovalo čašću i imovinom, životom ako je potrebno. Prijatelju se priskakalo u pomoć, plakalo i radovalo s njim, delila zadnja cigareta, maštalo u gluvo doba.
Ali i pojam prijateljstvo ima svoje „modne trendove“, menja se i prilagođava vremenu u kom je sklopljeno. Danas je prijatelj neko s kim si u dilu oko kakvog posla i traje taman koliko je potrebno da se dođe do naplate i podele para. A tu počinje obična borba za veći deo kolača i ono - ko će koga da izradi i ostavi na cedilu. Naravno, obe strane će se kleti u svoje dobre namere i „ja sam ga, bre, k`o brata voleo, a on meni tako“, a pokušaj da se odredi čija je krivica je unapred osuđen na propast.
Druga varijanta je druženje sa komšilukom, ali samo dok postoji neko treći, zgodan za olajavanje i podjednako omražen kod obe strane. Tu uvek postoji opasnost da se taj treći kad-tad nađe sa jednim od komšija na kafi i sazna i ono što nisi ni pomislio da kažeš. Ali stvar je malo komplikovana za isterivanje istine na čistac, pa ti je najbolje da ili pričaš u superlativima i o onima koje ne možeš da smisliš, ili uopšte ne pričaš ništa. Naravno, izuzev ako nisi ti taj koji voli da baca kost razdora među tako fine ljude.
Treća pogubna varijanta je prijateljstvo sa kolegama. E tek si se tu ukopao! Kad dođeš u novi kolektiv na raspolaganju ti je par klanova ili varijanta „sam protiv svih“. Ta pripadnost nije tako loša: uvek će te zaštiti od napada suprotstavljenog klana, zvaće te na sve svoje druželjubive akcije, kupovati poklone za rođendan, piti kafu s tobom i postavljati sva ona indiskretna pitanja na koja ti ne želiš da odgovoriš. Podrazumeva se da ih redovno izveštavaš šta se dešava u tvojoj porodici, imaš li para i koliko, kakav ti je seks i da tražiš njihovo mišljenje i o najbanalnijoj aktivnosti koju preduzimaš u svojoj kući. Poželjno je da se što više žališ na sve odreda i nemoćno im se obraćaš za savet, što ne isključuje onu čuvenu rečenicu: „Znali smo da će ti se to desiti“, ali im nije palo na pamet da te upozore na nešto stvarno važno jer su „mislili da ti to znaš, pa to svi znaju“. Ovo klanovanje ti oduzima i mogućnost da normalno komuniciraš sa ostalima u kolektivu: tvoji to doživljavaju kao izdaju, a ostali kao špijunažu.
Varijanta „sam protiv svih“ je teška prvih godina, a kad toliko otupiš od raznih insinuacija, podmetanja sa svih strana, i onog ignorisanja i okretanja leđa baš kad ti naiđeš, da postaneš savršeno ravnodušan prema svima, shvatiš koliko te se plaše. Odjednom čuješ sa kolikom te pažnjom slušaju, koliko te posmatraju i kako ti se prikradaju. Tvoje uporno odbijanje da se prikloniš nekom klanu i poslovna ljubaznost, uz besprekoran rad će ti sigurno, ali beskrajno sporo, doneti ono poštovanje koje zaslužuješ. Čak i najogorčeniji tvoji oponenti će, jednom, shvatiti da si daleko bolji nego što su mislili i neće se libiti da ti to u nekoj formi stave do znanja. E tu je zamka! Odahnućeš sa osećajem da su te konačno prihvatili, ali ako se imalo opustiš pašćeš sa onog pijedestala koji si tako uporno sebi gradio. Jer, nisu iskreni, samo su primenili suptilniji način da te sruše u prašinu svojih klanova.
Kunemo se u prijateljstva iz detinjstva! Može, ako ste približnih platežnih sposobnosti. U svakoj drugoj varijanti neko pati, a i neizbežno je stalno poređenje ko je više postigao i bolje prošao u životu. Iz toga sledi ili zavist ili blagi prezir.
Pa s kim, bre, da se družim? S kim hoćeš, ali ne sa previše srca i uvek onako rekreativno. Ležernost je u trendu.