Roditeljski sastanak

Roditeljski sastanak sa jednom tačkom dnevnog reda - kako preći iz prvog u drugi razred tehničke škole. Prisutno 24 (od 26) roditelja, razredna i domar(zlu ne trebalo). Ocene ne čitam javno, sve uredno ispisane i podeljene, ali oni komentarišu, prete onim batinama kad dođu kući, neki baš potonuli i vidim kako traže neko opravdanje i za decu i za sebe. I ja ga tražim, za sebe i njih. Biće mi lakše ako shvatim zašto mi je pola razreda u realnoj opasnosti od ponavljanja.
Valjda nisu shvatili da srednja škola nije obavezna i da se tu začas nakupi gomila kečeva? Možda nisu ni znali šta upisuju? Došli nespremni iz osnovne? Pubertet? Lenjost? Strogi profesori?
Nemam pojma šta je tu presudno, ali mi je žao što će ih šestoro sigurno ponavljati, a još toliko otići na popravni. Jedan od njih oboleo od epilepsije, još se traži odgovarajuća terapija. A sviđa mu se i smer i razred, ubi se od učenja, ali kad treba da odgovara - blokada. Pre neki dan nije mogao da se seti koliko je 2x8! Razgovarala sam sa školskim psihologom, kaže nema vremena za njega. Pedagog nema kompjuter u kabinetu, pa ne može da radi sa decom?!
A roditelji očajni. I ja.