Prepiska

Prepiska od Božića do Uskrsa:

Svake godine pred Božić napravim veliko spremanje - neke trenutke izglancam i smestim na dostupno mesto u sećanju, čisto da mi budu pri ruci kad potonem, neke druge pokušavam da izbrišem, ali još nisu izmislili gumicu za brisanje tuge koja nam je u ovim godinama neizbežna. Pa te druge zatrpavam i pravim se da su izbledeli, mada znam da ce me pratiti, nepozvani, gdegod pošla i kolikogod dugo živela. I strepim od još takvih trenutaka i strah me je vremena koje dolazi, jer znam da me negde čekaju.
Noćas hoću da se sećam samo onih prvih, a među njima počasno mesto zauzima naša mala proslava i ono jutro posle. I ti kako igraš pored Kineza i Olgica na stolu i ona radost što smo se pronašli. I strašno mi treba još tog sna, verujem svima nama.

Odgovor stigao danas:

Svake godine pred Uskrs mislim o čudu obnavljanja života i o radosti vaskrsenja: neke ljubavi zauvek žive u nama, i sve su življe - uprkos strašnom i neshvatljivom činu smrti. Ljubav je stvarno jača od smrti - toliko jača da verujem da smrti i nema. Zato nemoj da unapred strepiš od vremena koje dolazi, niti da tuguješ zbog budućeg bola. A prošle bolove neminovno nosimo u sebi i sa sobom. Kad sam srećna, najviše ih osećam - ali se brzo utešim mišlju da mama i tata sve to vide, da se raduju sa mnom. U svakom trenutku osećam njihovu ljubav.
Uprkos onome što je usledilo, ništa nisu izbledela sećanja i radost što smo se ponovo pronašli. Baš ti hvala što me čuvaš u tom sećanju. Ne brini, i ja tebe čuvam.
Idu praznici, a onda i leto - eto nama opet druženja pod dunjom!