Stranputica

Tamara se nasloni na jastuk, povuče starinski ćilim do pazuha, pa poturajući obe ruke pod glavu, glasnu uzdahnu. Pogled joj prelete po golim zidovima Obrenove gostinske sobe, pa odluta prema uskom prozoru sa vezenim zavesicama. Obris neke planine zaobljenom dijagonalom presekao četiri kvadratna okna. U gornjem levom uglu, na mastiljavom okrajku neba zatreperiše zvezde. Zagleda se u tamu padine i nabra obrve. „Tamo je... Iza onog brda.“

Bučje, selo između Priboja i Pljevalja, razbacano po obroncima planine Ožalj i skrajnuto sa svih važnih saobraćajnica, godinama je, nevoljno, čuvalo tajnu. Ispod makadamskog druma mala zaravan, sa kućom i mlekarom na sredini, omeđena orahom i drvljanikom s jedne, a leskovim šumarkom s druge strane. Dvadeset muških koraka u širinu i trideset pet u dužinu, pa se preko kamene podzide, strmoglavi u šljivik. Tamo gde se padina ublaži, prostrle se livade, pa red vitkih jova, jedna plevara i štala preseku pogled i početak njiva obeleže. Kao da se neko zabrinuo da će mu i imanje niz tu padinu skliznuti, s donje ga strane gustom bukovom šumom podupro. Kroz nju jedna stazica, obrubljena divljom kupinom, vodi do potoka, pa preko klizavog brvna u dolinu, zatalasanu i sočno zelenu. Stotinjak koraka nizvodno ovaj potok zamakne iza stene, što kao lakat štrči iz šume, pa se zagnjuri u ustavu ispred Aleksine vodenice. Tu malo sačeka, da skupi snagu i točak vodenični pokrene, pa se sjuri dalje, ka sastavcima s drugim planinskim potocima. Lepa dolina, a više nje šuma, pa livade i bašte, s ponekom divljom kruškom i dunjom, do oštrih stena Ožlja. Sve što jednom domaćinu treba, svoje mesto u njoj našlo: mala bašta sa par pritki boranije i desetak odžaka krompira, jedna vodenica i stog sena na osušeno stablo jabuke petrovače podignut i vrljikama poduprt, da pod njim čobani zaklon od sunca i kiše nađu.
A celo imanje Milankovo od one krčevine ispod makadamskog druma počelo. Pričali su mi da je bio siroče, dovedeno u Aleksinu kuću kao sluga. Vredan od malena, ubrzo je postao punopravni član porodice. Kad se zamomčio, Aleksa mu poklonio livadu i pomogao da napravi kuću. Ih kuću! Jedna prostorija od debelih čamovih dasaka, na jakom, kamenom temelju. Ispred vrata okrenutih šljiviku stepenik od velikog ravnog kamena, potpuno nesrazmeran sa ostatkom kuće, al’ zgodan da se na njemu predahne i pogled krajolikom napoji. Oštar daščani krov natkrilio prozor prema putu, čini se da je celu kuću poklopio i svojom težinom nekako je u zemlju sabio. Da nema tog prozora i kamenom ozidanog dimnjaka, teško bi čovek kuću od mlekare, ispod oraha, razlikovao.
I devojku mu drugi doveli, jedinicu gazde Obrena iz Goleša. Kažu da je bila veoma lepa, i nesrećno zaljubljena u nekog harmonikaša, koji se tim krajevima motao oko Ilindana, kad se održava sabor na Oštriku. Eh, mladost pusta, nepromišljena, nijednu tajnu ne ume da sačuva! Morala je nekom u kući reći, da joj saučesnik u skrivanju strasnih susreta bude. Majka joj Grozdana, vazda bila bolešljiva i u strahu od muževljeve preke naravi. Na nju Jelena nije mogla računati, pa se za savet i pomoć, k’o i uvek, obratila tetka Jefi, Obrenovoj neudatoj sestri. Eh, nije znala da se očaj usedelice Jefe odavno pretvorio u postojanu mržnju prema bratu koji joj je prosioce s praga oterao. Da zadrži još jedan par ruku u kući i da mu pomoć oko velikog imanja bude. Bratska reč se ne poriče, a ni Jefa nije baš bila vatrene krvi, pa joj u početku odgovarao status koji su joj namenili. Doduše, nadala se da je sve u Božjim rukama i da će se, ako joj je suđeno, i ona jednom nečijom ženom nazvati. Prolazile godine, mladost joj odavno usahla, a netaknute grudi se sparušile od uzdaha mirenja sa sudbinom. I neki crv sumnje u bratovljevu dobronamernost se razbaškario, pa joj sve češće zlobom dušu hranio. A i brata zlo poteralo, pa mu se samo ženska deca rađala. I umirala rano. Samo mu Jelena ostala i uveliko je planirao da joj mladoženju iz dobre kuće dovede, da se imanje i dalje širi i napreduje. Al’ mu se sve to izjalovilo, kad je Jefa devojačku sramotu otkrila. Kažu da je bio toliko ljut da je najboljeg bika jednim udarcem u glavu usmrtio. I zarekao se da će Jelenu dati prvom proscu, ako se takav uopšte pojavi. I dao je za Milanka, slugu Aleksinog. Samo da je više u kući ne gleda.