Boli me glava :(

E breeee, tol'ke godine proživeh misleći da kad nešto kažem, to uradim dovoljno jasno, nedvosmisleno i bez zadnjih (često ni prednjih) namera. Neke rečenice toliko često izgovaram, da me niko više i ne čuje. Ali mi pamte facu, posebno u nekim prilikama, pa mi se dešava da kako zinem, čujem odgovor: „Znam, sad ćeš da kažeš...“

Znaš ti..., da ne budem prosta! Slušaj me, možda ćeš i razumeti nešto!

Pričamo, bre,  pričamo svi u glas, a uopšte se ne sporazumevamo. Dajemo neke izjave, misleći pri tom na nešto sasvim drugo, pa tu stvarno treba ili dobar tumač ili dobar doktor, inače ume da bude baš gadno.

Na primer rečenica: „Boli me glava“. Mene stvarno često boli, i to kao posledica neke teške saobraćajke u mladim godinama, ako baš hoćete i medicinski karton. Mada mi obično nastupa posle teških svađa, za vreme „onih“ dana u mesecu, a i pogled na izvod iz banke zna da joj bude inicijalna kapisla. Dalje, ako se zaboravim u nekom veselom društvu, kad se menja vreme, ako se dugo nije menjalo, zatim... Ma boli me za šta hoćeš, ne mogu sad svega da se setim.

Klasična migrena. Počinje groznim ukusom u grlu, blagom mučninom i nekako tupo u predelu jednog oka. Ako odmah ne popijem neku tableticu (šta li joj tepam kad je od 400mg?), zna da mi navuče hitnu na vrat.

Te teže slučajeve upražnjavam jednom do dva puta godišnje i baš lepo isprepadam familiju. Mada, posle par infuzija budemo bolji i oni i ja. Hoću da kažem - malo spustimo loptu. Oni - jer vide koliko posla vučem na grbači, a ja - jer mi rano, a i žao mreti. I tek tad se setimo da je zdravlje najveće bogatstvo i da smo ga, uglavnom, proćerdali jureći neke opipljivije stvari.

Uvek, ali baš uvek kad odem kod dr, ja mislim da sam gotova. I nikad, ali baš nikad, kad sam morala da ostanem u bolnici, nisam imala pristojnu pidžamu i papuče, pa je hitna par puta morala da staje kod nekih Kineza da ja kupim šta mi treba.

Tako da sam vrlo ozbiljna po pitanju glavobolja i, poučena sopstvenim bolom, ne mogu da shvatim kako se taj izraz „boli me glava“ može i sme koristiti u bilo koje druge svrhe. Zbog baksuzluka, mislim.

Ali...Omiljena rečenica mnogih udatih žena, posebno u kasnim večernjim satima, je upravo ta: „Nemoj, nešto me boli glava“. Koristi se, uglavnom, kao preventivno kontraceptivno sredstvo, naročito posle par godina braka. Muževi, meka srca i još ponečeg, uglavnom tu izjavu primaju sa olakšanjem, ali se svojski trude da to ničim ne pokažu. Odigraju svoju petominutnu „tebe uvek boli glava“ epizodu i zahrču snom pravednika, koji je hteo, ali eto – osujetiše ga u bračnoj dužnosti. Mada, ako se na to što je on hteo gleda kao na dužnost, nije ni čudo što mu ženu boli glava.

Oni tvrđi tipovi se ženinoj glavobolji opiru malo duže i sa više strasti. Znaju tu da padnu i pretnje, ucene po raznim osnovama, često se i žena pod tolikim pritiskom predomisli i žrtvuje, zarad mira u kući. Obično posle toga padnu neke zgodne cipele, haljinica ili nova šminka. To već zavisi koliko je bila duga i uporna ta glavobolja, ali i od čvrstine muževljevog stava.

Slatke bračne igre, samo što to zna da dosadi. Pa neki baš tvrdi tipovi umeju da se naljute i odu da potraže neku koju ne boli ništa. Mislim, takvi su, nekako bezosećajni ili samoživi, kratak im fitilj il’ ko bi ga znao, možda stvarno ne podnose bol. A možda im je samo trebao neko da  omekša stav? Hmmm…

Znam gomilu brakova koji se raspadoše zbog glavobolje, pa se pitam zašto društvo nešto ne preduzima da se reši taj gorući problem. I ko bre izmisli tu glupost „boli me glava“, kad lepo može da se kaže: „Idi se, bre, istuširaj i operi zube, pa mi onda priđi bliže od sto metara“ ili „Neću s tobom ni u istu sobu, jer mi nije do mrcvarenja koje ti zoveš bračna dužnost“. Moglo bi i: „Usreći me nekom sitnicom od sto evra“, mada negde može i jeftinije da se prođe...

Mogućnosti kol’ko hoćeš, a svi  se zakačili za jednu i to netačnu. Eto, i doktori ožvalaviše dokazujući kako glavobolja, zapravo, nastaje zbog preterane „boli me glava“ upotrebe.

Mislim, neke glavobolje tek tad postaju stvarne.