Ima kod mene u komšiluku jedan mini market koji u žargonu zovemo Šupa. Nije to bezveze, stvarno je ofucana i štrokava i sve u njoj bazdi na buđ, a i prodavačice im se nekako utopile u enterijer, pa ne znaš od čega ti je veća muka – od njih ili robe kojoj je odavno istek’o rok. Dobro mesto za izbegavanje, al’ nekad ti lakše tu da svratiš, nego da šipčiš do grada i čekaš u beskrajnom redu sterilisanog mega marketa za kilo ’leba i litar mleka.
Onomad čujem da su promenili vlasnika i da je sad na mestu legendarne Šupe, jedan od onih slatkih porodičnih dućana. I odem da se lično uverim. Stvarno, već na prvi pogled sve deluje sasvim pristojno. Novi rafovi puni raznovrsne robe, cene umerene, a prodavačice dočekuju kupce osmehom. Taman sam zinula da ih pohvalim, kad me preseče galama neke žene:
- Evo ti je kurva, mamu ti kurvarsku Je l’ ti ta piše ljubavne poruke? Šta si mislio, da je neću naći? Je l’ ti sad jasno što sam te terala da me voziš od radnje do radnje?
Pa utanjenim glasom, imitirajući, nastavlja:
- Gde si ljubavi? Gde si ljubavi? Moj ti čovek ljubav, a? Moj? Ti ćeš mog čoveka da otimaš, đubre pokvareno?!
Kasirka se pridigla, mi kupci izvijamo vratove i izvirujemo iza rafova, a ona druga prodavačica se zavukla u ćošak između police sa hlebom i frižidera, savila glavu i ne progovara. Kraj usplahirene žene što se dere stoji čovek i umorno ponavlja:
- Nemoj pred svedocima, može da te tuži. Nemoj pred svedocima…
Žena, kao da ga ne čuje, nastavlja svoj monolog:
- Šta ti je s licem, kurvo? Kaži ljudima ko te tako unakazio? Ajde kaži! Mislila si da neću da te nađem, a? Mislila si da mi je dosta što te muž umlatio. E sad ćeš da vidiš šta su batine! Ima krv da propišaš kad te ja do’vatim. Ima da propištiš svaku suzu koju sam isplakala. I ja i moja deca, đubre pokvareno!
I zaleće se na prodavačicu šakama, čupa je za kosu, šutira i psuje, psuje… Pominje decu i kuću i kola koja je krvavo otplaćivala. Muž jedno vreme stoji pored njih i samo gleda, pa se i on umeša. Odvaja ženu, nešto joj tiho govori, a ona se otima. Plače i kune i njega i tu što joj se u brak umešala. I preti da će ih oboje zapaliti. Pa se izvi iz njegovih ruku i pljunu ga posred lica.
- Šta je, pizdo muška? Plačem, pa šta ako plačem? I ti si plak’o kad sam ti uhvatila poruku. Jesi plak’o si i molio me da te ne ostavljam. Šta si mislio, da neću pred svetom da se brukam? E ’oću. I u zatvor ću da idem, ako treba, al’ ću prvo krvi da ti se napijem. I tebi i tvojoj drolji. Nek ti se ceo svet smeje što si pizda obična. Pi-zda, pi-zda!
On podiže ruku, zadrža je u vazduhu, oklevajući, pa je udari tako da se skljokala u frižider sa mlekom i jogurtom. I izađe iz prodavnice. Žena se iskobelja iz onog frižidera, preteći procedi uplašenoj preljubnici da nisu još završile i istrča za mužem. Niz kaput joj se cede prosuto mleko i kisela pavlaka i ostavljaju lepljiv trag po prodavnici. I nama, slučajnim svedocima.
Ostavila sam punu korpu na kasi i otišla do mega marketa.
Нема коментара:
Постави коментар